Pojam religije
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Visoka ekonomska škola, Peć-Leposavić

Sadržaj ……………………………………………………………2
Pojam religije …………………………………………………….3
Uvod ………………………………………………………………3
Nastanak religije …………………………………………………4
Sta religija nije ………………………………………………….. 5
Sta religija jeste …………………………………………………. 6
Raznovrsnost religija …………………………………………… 7
Totemizam i animizam …………………………………………. 7
Judaizam, hriscanstvo i islam ………………………………….. 7
Religije dalekog istoka ………………………………………….. 9
Hinduizam …………………………………………………9
Budizam, konfucijanizam i taoizam …………………….10
Tipovi verskih organizacija …………………………………….11
Crkve i sekte ……………………………………………...11
Denominacije i kultovi …………………………………...11
Rod i religija ……………………………………………………..12
- Verska ikonografija ………………………………………...12
- Zene u verskim organizacijama …………………………...12
- Zene i katolicanstvo ………………………………………...13
Religija, sekularizacija i drustvene promene ………………….13
Dimenzije sekularizacije …………………………………14
Literatura ………………………………………………………..16
POJAM RELIGIJE
UVOD
Religija je pojava sa kojom se covek susreo veoma davno,ali koja I danas nakon nekoliko milenijuma,kao individualna I drustvena pojava,kao segment individualne I drustvene svesti,ne gubi znacaj I aktuelnosti…
Termin religija je latinskog porekla koji ima nekoliko etimoloskih odredjenja.Prema jednoj grupi odredjenja ona oznacava verovanje u jednog boga I jednu zajednicu,kao I jednog vladara,koje zajedno obuhvata verovanje u jednu religijsku istinu.Prema drugim odredjenjima religija predstavlja uspostavljanje zaveta,veze ili povezanosti sa bozanskim bicem,crkvom kao bozanskom ustanovom I ljudima,I tumaci se kao izdvajanje necega od obicnih stvari,sto znaci uspostavljanje odredjenih odnosa postovanja prema necemu,a posebno prema bozanstvu.
Etioloska objasnjenja reci “religija” su medjusobno slicna,ali I razlicita,dosta fluidna I neprecizna,zbog cega se treba obratiti paznja na teorijska objasnjenja I definisanja religije.
Toma Akvinski I sv. Avgustin smatraju da je religija nacin sporazumevanja I postovanja boga,dok Kant smatra da je to upoznavanje nasih moralnih duzmosti u obliku bozijih zapovesti,a Hegel smatra da je religija samosvest bozanskog duha.Markisticki orjentisani teoreticari religiju odredjuju kao oblik drustvene nadgradnje koja je neprestano izdignuta iznad nivoa materijalne produkcije I ekonomske strukture drzava.Religija je shvacena I kao samosvest I samoosecanje coveka koji sebe ili jos nije stekao ili je sebe potpuno izgubio.
Postoje razlicita shvatanja I tumacenja pojma religije,I prema nekim od njih religija se smatra kao pogled na svet ili pogled na sveto I verovanje u nadprirodno.U skladu sa ovim shvatanjima religija je:
-kosmogonija,odnosno shvatanje porekla svesti I njegovog tvorca;
-soteorologija,tj. shvatanje o spasenju I vecnosti;
-eshatologija,odnosno shvatanje o sudnjem danu I carstvu bozijem;
-teodicija,shvatanje o trpljenju na ovom svetu I uteha koju pruza bozanstvo;
Religija se moze shvatiti I kao izraz covekove potrebe za sigurnoscu ili kao sustinska vrednosna komponenta I izvoriste dobrog,istinskog I lepog,ili pak kao kultura koja moze da ima oksiolosku ili vrednosnu,kongnitivnu ili saznajnu,normativnu ili propisnu I emocionalnu ili osecajnu dimenziju.Neki cak smatraju religiju kao izvor otudjenja ljudi,odnosno kao fantasticno prikazivanje stvarnosti.Sa individualnog gledista religija je shvacena kao oblik trazenja potpune sigurnosti pred smrcu kao prirodnim fenomenom,jer smisao I svest o smrti izazivaju u coveku otpor I zelju da to ne bude zavrsetak postojanja.Glavni problem u religiji je apsolutna buducnost,a ne samo odnos u realnom svetu na osnovu verovanja u pojedine dogme.Bitna odlika za postojanje religije uopste je I postojanje I institucionalnog nivoa posmatranja religije,koja se ogleda u organizaciji religije na religijske ustanove svestenike kao glavne verske funkcionere.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]